Danas počinje sajam knjiga u Beogradu, najveća srpska fešta pljeskavica i kobasica posle roštiljade u Leskovcu i sabora trubača u Guči, ne obavezno tim redom. Narod će se sjatiti danas da se pošteno odbrani poslednji bastion kulture i srpske pismenosti, kojima se mnoge učene zemlje dive, jer se zna da ni jedan narod (po glavi stanovnika) ne čita više od srpskog, što se može videti po nesputanoj želji svakog Srbina da sedne i sroči rečenicu ili dve jer, ruku na srce, svaki Srbin i svaka Srpkinja bi očas posla iznedrili jedan dobar, klasičan roman koji bi po obimu i naraciji mogli parirati onim najboljim – ruskim.
Danas će među svetkovnim šatrama da pođipa i staro i mlado, jer se zna da su najveći popusti prvog i poslednjeg dana, a ulaz besplatan, savršena prilika da se poduži spiskovi obavezne literature ispune. Biće tu svega, zna se šta jedno domaćinstvo treba da ima: večiti Sanovnik, kvalitetan engleski rečnik, pa novo izdanje Vujaklije – ko nije znao srpski jezik je najbogatiji na svetu, a za žučne rasprave po kojima smo poznati, širok dijapazon stranih reči nije na odmet, tako se sve kafanske nedoumice rešavaju – te valjan kuvar voditeljke savršeno zdravog tena, ne smeju se propustiti najvažnija izdanja koja su preporučili svakojaki modni časopisi – bastioni kulturne baštine. Mi Srbi smo sposobni za širi krug delovanja pa tako nismo dopustili da samo pisci pišu knjige, već smo uposlili proslavljene reditelje, plesačice i pevačice, modne blogerke, hip hopere lokalnog značaja, fudbalere, košarkaše, neretko i poznate ubice, a po čaršiji se pročulo da se i matematičari sve lakše laćaju pera.
Nama je ipak od same knjige važnije ko ju je napisao. Ono što korice kriju je sekundarno ukoliko taj autor ne može da nam potvrdi svoj kvalitet burnom životnom prošlošću. Usponi i padovi su jasan pokazatelj da će štivo biti dobro, tu su još potrebni borba sa vetrenjačama, omalovažavanje sredine, neshvaćenost, a onda slava, praštanje, kovanje u zvezde i lovorike su najsigurniji način da štamparije (koje samo u Srbiji rade i vikendom) svoje mašine ne isključuju ni noću, jer je ovde glad za dobrom literaturom nezasita.
Prosečan knjigoljubac se na pljeskavici sa bogatim prilogom i Laguninom akcijom od deset knjiga za hiljadu dinara neće zaustaviti. Prebacivaće rodbini, prijateljima i komšijama što i oni nisu posetili sajam, svojim ulovom će se pohvaliti na internetu, kritikovaće sramotni televizijski program, a sebe proglasiti usamljenim krstašem i poslednjim čuvarem svega onoga za šta su se Ivo Andrić i Emir Kusturica, dva naša najuglednija pisca, borili.
Do kraja nedelje će se reke ljudi izmoždenih, ali zadovoljnih, natrpavati u rasklimane autobuse pokraj sajma, gurati na poslednja vrata i sa žarom u očima prebrojavati ulov: stotine kvalitetnih kesa višestruke namene, obeleživači za knjige koje čovek nikada ne može imati dovoljno, hemijske, privesci za ključeve, vizit karte uglednih popova i nadrilekara i po koja knjiga od pedeset do sto dinara, jer ko je lud da na ovakvu skupoću ne razmišlja racionalno.
Svaki svetski učenjak koji proglašava apokaliptičan svet u kome se umetnost i kultura povlače pred tehnologijom treba da poseti beogradski sajam knjiga i da se uz mirisne note bogate roštiljske trpeze uveri da književnost nikada nije bila u sigurnijim rukama.
Moj najnoviji roman Knjiga možete naći na štandu Dobre knjige u hali 14. Ili nemojte da se cimate i naručite je na telefon 064/ 22 65 942