Oduvek su me nervirali ljudi koji temeljno i brzopotezno peru ruke.

Kao neko ko radi u industriji belih kragni, gde su sastanci, putovanja, hoteli i stotine sati po kancelarijama sastavni deo života, primoran sam da se, češće nego što bih to želeo, sudaram sa samoproglašenim alfa mužjacima po muškim ve-ceima, uglavnom blizu lavaboa. Ne treba dodatno napominjati da sam ja knjiški primer vuka samotnjaka. Ne volim druge ljude, niti da provodim vreme sa njima, zato sam i izabrao maestralnu kombinaciju umetnosti i nauke – pisanje i matematiku, gde mi drugi ljudi nikada neće biti potrebni. Posebno ne volim da provodim vreme sa njima u neprijatnoj tišini po klozetima.

Ne bih lako dozvolilo da mom oku išta promakne, te ne postoji nešto što mi brže digne pritisak od agresivnih perača ruku. Odvrne slavinu, desetak puta pritisne ono nesrećno dugme za sapun, a kada bočica iznemogne, istisnuvši količinu dovoljnu da se celo afričko selo izriba na potoku, taj krene da trlja kao besan, štrcajući penu svuda unaokolo, kao da pokušava da zaustavi gangrenu koja mu se vidno penje uz dlanove. Ekspresno brzi potezi me dodatno nerviraju, pa zavlačenje među prste, pljuskanje, pretraživanje noktiju, još ako osoba ponovi postupak, uvek razmišljam kako postoji šansa da odvežem svoju kravatu, obmotam mu je oko vrata, i dok se uglačane cipele koprcaju po mermernom podu, odvučem osobu u najmračniju kabinu i zaključam vrata.

Hirurzi manje peru ruke, razmišljam, jer nije da nisam fan higijene, ali ovakvo potezanje stvarno nema poente, posebno imajući u vidu činjenicu da će ta osoba odmah zatim dohvatiti svoj biznis mobilni telefon, koji ima više ešerihije koli nego kvaka javnog toaleta na Glastomberiju.

Zamišljam kako su brzopotezni i temeljni perači ruku izuzetno loši jebači, i siguran sam da nisam daleko od istine. Mislim da se spuštaju da poližu samo četrnaestog februara, trude se da ekspresno i brzopotezno iskaraju svoju partnerku, a posle doživljenog (jednostranog) orgazma hitaju do kupatila da se plaknu i stave dezodorans.

Ne znam, možda previše razmišljam, previše zalazim u detalje. Ali evo, lik ispred mene trlja i štrca kao da dlanovima pokušava da upali vatru, kunem se, pašće mi mrak na oči, i držač za toalet papir će se naći u mojim rukama…

 

Ne zaboravite da dođete na promociju mog novog romana Knjiga 
u subotu 23. maja sa početkom u 19.30, u Kolarčevoj zadužbini 
(Studentski trg 5.)

Roman "Knjiga" možete naručiti ovde.